EEE PC 4G koga imamo na testu jedan je od tri modela iz Asusove ponude. U pitanju je punokrvni kompjuter, težine manje od kilograma – poseduje Intelov procesor na 900 MHz, 512 MB DDR2 memorije i hard disk baziran na flash memoriji od 4 GB umesto klasičnog hard diska. Ostali modeli zovu se 2G i 8G i ime im govori koliki kapacitet nose ugrađeni hard diskovi (8G poseduje i gigabajt radne memorije). Ekran je jedna od slabijih tačaka ovog računara – iako vrlo dobrog kvaliteta prikaza zbog pozadinskog LED osvetljenja, dijagonala od svega sedam inča jedna je od ključnih zamerki. Ipak, razumemo da je Asus tražio način da EEE PC zadrži u cenovnoj kategoriji dostupnoj većini kupaca.

Kako se radi o kompjuteru predviđenom za lak prenos i nisku potrošnju, snaga ugrađenog hardvera je na prvi pogled daleko od impresivne. Ruku na srce, EEE PC nije brži od metka niti jači od lokomotive, a i sa preskakanjem visoke zgrade imao bi problema, ali je sve zadatke za koje je namenjen i pred koje smo ga postavili sa lakoćom obavio.

Ubrzo po uključivanju računara, pred nama se prikazala Asusova “školjka”, sa izvučenim prečicama za sve preinstalirane programe. Inače, operativni sistem koji pokreće EEE PC jeste varijanta Linux-a bazirana na popularnom Debianu. Grafičko okruženje jeste popularni KDE sa preinstaliranom Windows XP “Silver” vizuelnom temom. Korisnicima koji su imali malo ili nimalo dodira sa računarima ova informacija neće značiti praktično ništa, s obzirom da im je svejedno o kakvom se sistemu radi pošto kreću “od nule”. Windows korisnici, međutim, mogu osetiti blagu neprijatnost pri pomisli na korišćenje nepoznatog operativnog sistema, s obzirom da je Windows najpopularniji na “pravim” laptop i desktop računarima. Ipak, nema mesta strahu i panici – ASUS se svojski potrudio da apsolutno sve što prosečan korisnik ne bi trebalo da “čačka” skloni daleko od njegovog domašaja: nema klasičnog desktopa karakterističnog za Linux grafička okruženja, a korišćenje ovog računara maksimalno je udobno svakom ko ume da se snađe na mobilnim telefonima novije generacije.

Asusov „desktop“ podeljen je na šest logičkih grupa programa: Internet, posao, učenje, igre, podešavanja i omiljene web lokacije – sve sadrže upravo ono što im ime govori. U internet grupi nalazi se dosta prečica prema popularnim web sajtovima, i sve se otvaraju preko podrazumevanog browsera, a to je Firefox u verziji 2.0.0.7. Ukoliko ne koristite web mail servise kao što su Google Mail ili Yahoo već vam treba klasičan e-mail klijent, posao će vam odlično raditi popularni Thunderbird 2.0.0.6. Preinstalirani Pidgin instant mesindžer omogućava korišćenje svih popularnim IM servisa, kao što su MSN, Google Talk, ICQ, Yahoo, IRC i sličnih. Sličica sa natpisom “eBook” prosto će otvoriti folder u kome bi trebalo da čuvate knjige u elektronskom obliku, dok će “Network” ikona otvoriti podešavanja za razne vidove pristupa internetu, uključujući i dial-up modem koji inače ne postoji u računaru, ali za koji je ostavljeno mesta pored LAN konektora.

U grupi “Posao” mogu se naći tri glavne aplikacije popularnog OpenOffice paketa u verziji 2.0.4 – tu su Writer, Calc i Presentations, pandani Microsoftovom Wordu, Excelu i PowerPointu. Svi transparentno obrađuju Microsoftove formate tako da nismo nailazili na veće probleme pri otvaranju .doc i .xls dokumenata. Tu je i Adobe Reader u verziji 7, ranije pomenuti Thunderbird za e-mail, news i RSS feed, zatim simpatični organizator ceduljica kojim ćete “lepiti” podsetnike po ekranu i KDE-ov fajl-menadžer Konqueror koji je već dobro poznat “Linuksašima”. Ugrađeni rečnik nije naročito koristan evropskoj publici s obzirom da dolazi samo sa prevođenjem Engleskog na nekakav dalekoistočni jezik, verovatno Kineski, i obrnuto, a Calculator vrši ono što mu ime govori a to je funkcija screensavera

Grupa vezana za učenje sadrži nekoliko aplikacija interesantnih školarcima i onima kojima su brzo potrebne informacije iz prirodnih nauka. Tu su periodni sistem, planetarijum i zadaci za vežbanje matematike i stranih jezika (izvedeni na način sličan nekim starijim popularnim igrama – potrebno je otkucati reči koje padaju, pre nego što dotaknu dno ekrana). Naposletku, ubačen je i jednostavni program za crtanje sličan Paintu u Windowsu, što deca nalaze izuzetno zabavnim.

Grupa za zabavu, logično, sadrži ono što ćete najčešće koristiti – u sekciji sa igrama tu su između ostalog Sudoku, pasijans i dve vrlo popularne mini igre sa Linuxa: Frozen Bubble i Penguin Racer, nekada poznat kao Tux Racer. Za multimedijalne formate fajlova brine se SMPlayer, inače front-end za vrlo kvalitetni MPlayer koji će bez problema reprodukovati gotovo sve što mu podmetnete. One koji gaje ogromne kolekcije muzike obradovaće Music Manager, a slično rade Photo i Video Manager, samo sa slikama i video klipovima. Sa Sound Recorderom može se snimiti zvuk preko izabranog zvučnog izvora, a Webcam ikona omogućava korišćenje web kamere od 0.3 megapiksela, ugrađene odmah iznad ekrana (tako da se direktno može koristiti za video konferencije i Skype).

Sekcija za podešavanja sadrži ikonice koje su prilično jasne same po sebi – moguće je konfigurisati prikaz jednog ili oba ekrana, ukoliko ste povezali i “pravi” monitor preko VGA izlaza (ugrađeni monitor je fiksne rezolucije i oko toga nema podešavanja), tu je antivirus koji vam gotovo i neće trebati, obzirom na “konstrukciju” samog operativnog sistema i mali broj malicioznih programa u odnosu na Windows, zatim podešavanje štampača, dobijanje osnovnih informacija o sistemu i popunjenosti ugrađenog diska, čačkanje po dijagnostičkim alatima, glasovne komande i još koješta.

Grupa Favorites je, napokon, isto što i Favorites odnosno Bookmarks u ovom ili onom web browseru, i tu ubacujete lokacije koje često posećujete. Vrlo korisno za ljude koji se plaše padajućih menija u programima.

Kako sve ovo funkcioniše u praksi? Ugrađena litijum-jonska baterija deklarisana je za rad od tri ipo sata. Mi smo izvukli nešto preko tri sata sa jednim punjenjem ne radeći apsolutno ništa, odnosno oko dva sata puštajući filmove i muziku. U paketu stiže i punjač koji služi i kao izvor napajanja kada je računar uključen, tako da u kući ne morate misliti da li će se EE PC ugasiti baš onda kad ne treba. Dalje, za sliku se brine grafičko jezgro integrisano u Intelov čipset, što znači da mu 3D poslovi nisu jača strana (ovo se vidi pokretanjem Pinguin Racera, koji jedva ostvaruje tečnu animaciju). Istina, na računar je moguće instalirati i Windows XP (uz EEE stiže i CD sa Windows drajverima za sve uređaje) – na mnogim internet sajtovima prijavili su veliki broj 3D igara koje uspešno rade pod ovim operativnim sistemom. Računar poseduje tri USB porta (na jedan ćete najverovatnije povezati miš, s obzirom da je upravljanje touchpadom kao i uvek, samo nužno zlo) i sa lakoćom prepoznaje eksterne USB memorije, od flash drajvova do hard diskova upakovanih u fioke sa USB vezom, čime se eliminiše nedostatak optičkog rezača. Tu je i ugrađeni čitač MMC i SD memorijskih kartica koji se idealno može koristiti kao dodatak ipak ograničenoj memoriji hard diska. Takođe, prisutni su i audio konektori – zeleni, prirodno, predstavlja izlaz i na njega se mogu povezati slušalice ili zvučnici, dok narandžasti prima mikrofone, tako da u kombinaciji sa ugrađenom web kamerom možete kompletno usnimiti sopstveni performans i okačiti ga na neki od popularnih video servisa u cilju postajanja sajber zvezdom, ako gajite takve ambicije.

Od mrežnih interfejsa, pored mrežnog konektora porta za koji se brine Realtekov kontroler, moguće je koristiti i ugrađeni 802.11b/g wireless. Postoji i mesto za priključak telefonskog kabla koje je “zatopljeno”, pa se može pretpostaviti da je dial-up modem možda bio u planu ali je izbačen tokom razvoja, ali pretpostavljamo da postoji kod modela koji će stići u prodavnice. Uglavnom, povezivanje na internet i u mrežu se vrši izuzetno lako pomoću Wizarda, tako da vlasnici kablovskih i ADSL modema nemaju razloga za brigu, makar dokle god poseduju modem sa mrežnik konektorom.

Tasteri su dimenzijama prilagođeni raspoloživom prostoru, ili u prevodu – oni sa srednjim i debelim prstima moraće isprva da se potrude kako bi “pogodili” prave tastere. Ipak, navikavanje je lako i brzo, tako da korišćenje tastature većini neće predstavljati problem, iako sumnjamo da je pogodna za celodnevno kuckanje u OpenOffice Writeru.

Na samom kraju, sa zadovoljstvom možemo sabrati utiske – mali ekran i ne baš udoban touchpad jedine su realne mane ovog uređaja, ako ne računamo zagrevanje koje je takoreći prirodno za sve tanke prenosnike, ma koliko oni štedljivi bili. Sa druge strane, imamo jedan kompjuter prijatnog izgleda i visokog kvaliteta izrade koji bez problema reprodukuje zvuk i pokretne slike, pa može biti neizmeran izvor zabave u časovima odmora, dok će sa lakoćom obavljati i one poslove za koje se najčešće koriste prenosni računari, a to je internet, mail i office – sve to bez nosanja “pravog”, teškog laptopa u nepraktičnoj torbi. Pritom je sve zaokruženo odličnim grafičkim front-endom pa nije ni čudo što je EEE PC naišao na sjajan prijem u inostranstvu. Uz malo sreće i odmerenu cenu koju će odrediti domaći distributeri, Asusov računar vrlo lako će naći vlasnike i u našoj zemlji.